(tekst objavljen u Progressive magazinu br.29,oktobar 2006.)<\/p>\n
Svi vole \u010dokoladu. Razli\u010dite kulture i civilizacije pripisivale su joj magijska svojstva, koristile je u kultovima i religijskim ritualima, nazivale je hranom bogova. \u010cak je i njeno ime sli\u010dno u ve\u0107ini svetskih jezika. Danas je prepoznajemo kao najne\u017enije zadovoljstvo. Veruje se da njen ukus pru\u017ea utehu i budi ne\u017ena ljubavna ose\u0107anja. Neosporno, svi je volimo. Ali \u0161ta zaista znamo o njoj? Poglavlja o istoriji \u010dokolade jednako su bogata i zanimljiva kao i ona o ranim civilizacijama. Malo \u0161ta je u ljudskom dru\u0161tvu tako dugo opstalo i tako uspe\u0161no se pro\u0161irilo, ne\u017eno osvajaju\u0107i \u010ditav svet.<\/p>\n
\u2022 Nije oduvek bila slatka<\/strong> \u2022 ‘Gorka voda’<\/strong> \u2022 Recept – najve\u0107a tajna<\/strong> \u2022 \u0160e\u0107er u \u010dokoladi gre\u0161kom<\/strong> \u2022 Nacionalni ponos \u0160vajcaraca<\/strong> \u2022 Razli\u010diti ukusi – dodaci i filovi<\/strong> Radomir Savi\u0107, (tekst objavljen u Progressive magazinu br.29,oktobar 2006.) Svi vole \u010dokoladu. Razli\u010dite kulture i civilizacije pripisivale su joj magijska svojstva, koristile je u kultovima i religijskim ritualima, nazivale je hranom bogova. \u010cak je i njeno ime sli\u010dno u ve\u0107ini svetskih jezika. Danas je prepoznajemo kao najne\u017enije zadovoljstvo. Veruje se da njen ukus pru\u017ea utehu i budi […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1113"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1113"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1113\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1116,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1113\/revisions\/1116"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1113"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1113"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1113"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nOd nastanka, \u010dovek je te\u017eio da usavr\u0161i svoj na\u010din ishrane. Varijante nekih vrsta hrane pojavile su se \u0161irom planete. Na primer, hleb se svuda pravi i jede, ali kakav \u0107e biti, zavisi od vrste \u017eitarica od koje je napravljen. Istina, mleko koje pijemo uglavnom je kravlje, a jaja nam naj\u010de\u0161\u0107e daju koko\u0161ke, ali nijedna vrsta hrane nije svuda omiljena kao \u010dokolada – na\u0161a nasu\u0161na. Svi znaju da se \u010dokolada pravi od kakaoa i mleka. A da li ste znali da \u010dokolada nije oduvek bila slatka? Prvi pisani tragovi, recepti za pravljenje \u010dokolade, otkriveni su na severu Centralne Amerike u ostacima gradova Maja – jedne od najrazvijenijih drevnih civilizacija. Oko 600. godine n.e. Maje su iz Ju\u017ene i Centralne Amerike zapo\u010dele migraciju na sever i sa sobom ponele i tajnu pripremanja \u010dokolade. U Jukatanu su napravili prvu veliku planta\u017eu za uzgajanje kakaoa. Zbog toga se pretpostavlja da im je tehnologija proizvodnje \u010dokolade bila poznata od davnina. Maje su od \u010dokolade spravljale napitak, me\u0161aju\u0107i mrvljeno seme kakaoa, vodu i ljute paprike. Napitak je najvi\u0161e kori\u0161\u0107en u ritualnoreligijske svrhe i bio je omiljena namirnica na plemi\u0107koj trpezi.<\/p>\n
\nDruga ju\u017enoameri\u010dka civilizacija, Asteci, tako\u0111e zna za \u010dokoladu. Stablo kakaoa raste Amazoniji, u senci ki\u0161nih \u0161uma, u neobi\u010dnoj simbiozi sa puzavicama. \u010cokoladno pi\u0107e koje su Asteci pripremali od kakaovog semena i vode zvalo se ‘ksokoati’, \u0161to zna\u010di ‘gorka voda’. Re\u010d koju mi izgovaramo \u010dokolada, zapravo je \u0161panski poku\u0161aj transkripcije originalnog aste\u010dkog imena. U spisima o aste\u010dkom vladaru Montezumi navodi se: „Ovo bo\u017eansko pi\u0107e poja\u010dava otpornost i otklanja umor. Jedna \u0161olja ovog korisnog pi\u0107a omogu\u0107ava \u010doveku da bez hrane hoda \u010ditav dan“. Upravo su Montezuma i njegova navika da svakodnevno pije \u010dokoladu zaslu\u017eni za po\u010detak \u010dokoladnog osvajanja sveta. Osvaja\u010d Meksika, \u0160panac Ernan Kortes, potpuno op\u010dinjen navikom cara Montezume, odlu\u010dio je 1528. da \u010dokoladu predstavi \u0161panskom dvoru i kralju Karlu V.<\/p>\n
\nTokom slede\u0107ih osamdeset godina monasi po \u0161panskim manastirima \u010duvali su recept za pripremanje \u010dokolade kao najve\u0107u tajnu. Monopol koji je \u0160panija dr\u017eala, kako u uzgajanju kakaoa u svojim kolonijama, tako i u proizvodnji \u010dokolade za potrebe tada\u0161njeg evropskog tr\u017ei\u0161ta, \u0161panskom dvoru donosi neo\u010dekivano veliki profit. Po\u010detkom XVII veka Italijan Antonio Karleti, pod okolnositma koje ni do danas nisu razja\u0161njene, otkriva dugo \u010duvani recept. Nekoliko godina je bilo dovoljno da tajna receptura dospe i do nekih ve\u0107ih gradova Evrope. \u0160panska verzija ovog doga\u0111aja ka\u017ee da je recept za \u010dokoladu velikodu\u0161no poklonjen francuskom dvoru prilikom udaje \u0161panske princeze Ane od Asturijasa za Luja XIII. Bilo kako bilo, Evropu je uhvatila \u010dokoladna groznica koja ne prestaje ni danas. Kada se u Vatikanu raspravljalo o prihvatljivosti novog proizvoda, kona\u010dna odluka – da \u010dokolada mo\u017ee da se jede tokom posta, doneta je tek po\u0161to je li\u010dno papa Pije V okarakterisao ukus \u010dokolade kao izuzetno neprijatan!<\/p>\n
\nKrajem XVII veka \u0161e\u0107er se u \u010dokoladi na\u0161ao sasvim slu\u010dajno (kao i kod svih velikih otkri\u0107a), zahvaljuju\u0107i navodnoj nezgodi u kuhinji. Pri\u010da ka\u017ee da je mladi kuhinjski pomo\u0107nik gre\u0161kom usuo \u010diniju badema u pripremljenu \u010dokoladu. U op\u0161tem mete\u017eu, koji je nastao kada je glavni kuvar poku\u0161ao da kazni nespretnog pomo\u0107nika, preko prosutih badema na\u0161ao se i rastopljeni \u0161e\u0107er. Umesto planiranog deserta poslu\u017een je novi, slu\u010dajno zgotovljen, a gost na ru\u010dku, izvesni grof od Plesli-Praslina, bio je toliko odu\u0161evljen njegovim ukusom, da je odmah zatra\u017eio recept, a desert nazvao po sebi. Vremenom se iz imena ovog slatki\u0161a izgubilo slovo s, a praline su postale pravi hit. Nemci su prvi put probali slatku \u010dokoladu 1704. godine, a vlasti su odmah propisale dozvole za uvoz \u010dokolade i oporezovale ih sa 2 talira. Za to vreme mnoge latinoameri\u010dke dr\u017eave zasnivaju svoju privredu na uzgajanju i izvozu kakaoa. Do po\u010detka XIX veka Venecuela zauzima vode\u0107u poziciju u svetu, sa polovinom ukupne svetske proizvodnje. Prvo mesto po potro\u0161nji u tom trenutku i dalje dr\u017ei \u0160panija, koja tro\u0161i jednu tre\u0107inu svetske proizvodnje \u010dokolade.<\/p>\n
\nPrva fabrika \u010dokolade osnovana je u Barseloni 1780. godine. Prva \u0161vajcarska fabrika \u010dokolade otvorena je tek 40 godina kasnije. Kao kuriozitet ostaje zabele\u017eeno da je svojevremeno, nemaju\u0107i poverenja u kvalitet \u0161vajcarske \u010dokolade, \u010duveni Gete na put u \u0160vajcarsku nosio sopstvene zalihe \u010dokolade. \u0160vajcarska, koja do tada kaska u proizvodnji \u010dokolade za ostatkom sveta, uskoro preuzima klju\u010dnu ulogu u sudbini ove svima omiljene poslastice. Daniel Peter, sin mesara iz \u0161vajcarskog grada Vevija, plasirao je na tr\u017ei\u0161te 1879. godine, nakon osam godina eksperimentisanja, prvu \u010dokoladu s mlekom. Uto vreme \u0160panija je ve\u0107 bila izgubila dugogodi\u0161ni primat u fabrikovanju i potro\u0161nji \u010dokolade, a za lidersku poziciju bore se Nema\u010dka, SAD, Francuska i Velika Britanija. Do 1900. godine \u0160vajcarska postaje neprikosnovena prva violina svetskog \u010dokoladnog orkestra. Sasvim opravdano \u010dokolada postaje nacionalni ponos \u0160vajcaraca, posle serije uspeha na me\u0111unarodnim sajmovima i velikog prihoda koji privreda ove zemlje ubira od izvoza \u010dokolade. Izvrsna reputacija \u0161vajcarske \u010dokolade odr\u017eala se do dana\u0161njih dana, a receptura nekih jela \u0161vajcarske nacionalne kuhinje sadr\u017ei i \u010dokoladu .<\/p>\n
\nOsnovni dodaci \u010dokoladi su plodovi ko\u0161tunjavog vo\u0107a: le\u0161nici, bademi, pista\u0107i, orasi… \u010cokoladi se tako\u0111e dodaju i: kandirano vo\u0107e – pomorand\u017ea, vi\u0161nja, ananas i limun, razli\u010dite vrste vo\u0107nog punjenja, ili komadi\u0107i su\u0161enog vo\u0107a i \u017eitarica, poput gro\u017e\u0111a, pirin\u010da, urmi itd. Punjenja su raznolika i brojna, a najpopularnija su ona koja uklju\u010duju karamelizovane komadi\u0107e le\u0161nika i badema, zatim popularni nugat krem (sa medom, mlevenim le\u0161nicima, bademima i kandiranim vo\u0107em), trufle (me\u0161avinu \u010dokolade, kakao butera i mleka u prahu), \u0111anduja (priprema se od le\u0161nika i badema, \u0161e\u0107era i mleka), marcipan (smesa topljenog \u0161e\u0107era i fino mlevenih badema), praline (karamelizovani mleveni komadi\u0107i badema i le\u0161nika u mle\u010dnoj \u010dokoladi)…<\/p>\n
\nBuzz Advertising,
\nza Kraft Foods, Beograd<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"