(tekst objavljen u Progressive magazinu br.17, oktobar 2005.)<\/p>\n
Duvan je iz Amerike prenet u Evropu ve\u0107 1560. godine, najpre u \u0160paniju, i prvobitno je kori\u0161\u0107en kao ukrasna i lekovita biljka. Od 1620. godine, jedan engleski kolonista po\u010dinje da uzgaja duvan ‘na veliko’, na svojoj planta\u017ei, u pokrajini Vird\u017einija, od semena dobijenog od indijanskog poglavice. Indijanci su, ina\u010de, duvan koristili u ritualne svrhe (‘lula mira’) i za \u017evakanje – ubla\u017eavanje gladi pri dugim putovanjima. Re\u010d ‘duvan’ je balkanski turcizam, arapskog porekla, i zna\u010di ‘dim’. To je zeljasta, naj\u010de\u0161\u0107e jednogodi\u0161nja biljka iz familije Solanaceae koja se od ostalih kultivisanih vrsta iz ove porodice (paprika, paradajz, krompir i drugih) razlikuje po tome \u0161to joj je vode\u0107i alkaloid nikotin, po \u010demu je i ceo rod dobio naziv Nicotiana. U rodu Nicotiana identifikovano je oko 70 vrsta, ali samo dve imaju komercijalni zna\u010daj: Nicotiana Tabacum L. i Nicotiana Rustica L. Nicotiana Tabacum poti\u010de iz andskog dela Ju\u017ene Amerike, a danas se uzgaja u preko 120 zemalja na svih pet kontinenata. Ukupna proizvodnja je preko \u0161est miliona tona.<\/p>\n
\u2022 Kolumbu se nije dopao<\/strong> \u2022 ‘Lek za migrenu’<\/strong> \u2022 Duvan uzro\u010dnik bolesti<\/strong> \u2022 ‘Pasivni pu\u0161a\u010di’<\/strong> Priredila Tatjana Ostoji\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br.17, oktobar 2005.) Duvan je iz Amerike prenet u Evropu ve\u0107 1560. godine, najpre u \u0160paniju, i prvobitno je kori\u0161\u0107en kao ukrasna i lekovita biljka. Od 1620. godine, jedan engleski kolonista po\u010dinje da uzgaja duvan ‘na veliko’, na svojoj planta\u017ei, u pokrajini Vird\u017einija, od semena dobijenog od indijanskog poglavice. Indijanci […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1057"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1057"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1057\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1060,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1057\/revisions\/1060"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1057"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1057"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1057"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nKristofer Kolumbo, italijanski moreplovac u slu\u017ebi \u0160panije, upoznao je svet sa duvanom prilikom svog prvog putovanja u Ameriku 1492. godine, u potrazi za novim putem ka Aziji, prilikom iskrcavanja na ostrvo Guanahani (San Salvador) u Karipskom moru, kada su mu uro\u0111enici poklonili listove duvana, koje je posada slo\u017eila na hrpu oko jarbola. Nekoliko dana kasnije se iskrcao na Kubu i shvatio \u010demu ti listovi slu\u017ee, videv\u0161i domoroce koji su nosili u\u017eareni ugalj i smotuljak od istog tog li\u0161\u0107a. Sam Kolumbo nije bio naro\u010dito impresioniran obi\u010dajem konzumiranja duvana, ali su ga \u0161panski i engleski mornari vrlo brzo prihvatili, a za njima i konkvistadori i kolonisti. Sa povratkom konkvistadora u \u0160paniju i Portugaliju do\u0161lo je do \u0161irenja popularnosti duvana i u ovim zemljama.<\/p>\n
\nFrancuski poslanik na portugalskom dvoru jean Nicot Villemann je 1560. godine poslao samleveno li\u0161\u0107e duvana francuskoj kraljici Katarini Medi\u010di, kao lek za njenu migrenu, nakon \u010dega je duvan po\u010deo da se \u0161iri Evropom, a po Nicotu rod dobija ime. Zasluge za popularizaciju duvana u Britaniji pripadaju Sir Walter Raleighu. Polovinom XVII veka ra\u0161irio se po celom svetu, a u\u017eivaju ga ljudi na celoj zemaljskoj kugli, bez obzira na pol, rasu, religijsku pripadnost i dru\u0161tveni status, kao i \u010dinjenicu da je kroz istoriju do danas bio zabranjivan iz verskih, eti\u010dkih, medicinskih, ekolo\u0161kih i drugih razloga. Duvanska industrija je legalna delatnost, koja puni bud\u017eete svih nacionalnih ekonomija, pa duvan sa razlogom zovu i Herba Fiscalae. Francuski ministar, kardinal Ri\u0161eije, kao i engleski kralj \u010carls I, prvi su uveli poreze na duvanske proizvode.<\/p>\n
\nPoznato je da fabrike duvana ula\u017eu maksimalne napore kako bi proizvele i plasirale na tr\u017ei\u0161te \u0161to kvalitetnije cigarete sa minimalnim \u0161tetnim posledicama za pu\u0161a\u010de. I pored maksimalnih napora, procenat obolelih i umrlih od posledica pu\u0161enja, me\u0111u kojima je i veliki broj mladih, je zabrinjavaju\u0107i. Mladi \u010desto po\u010dinju da pu\u0161e da bi dokazali svojoj okolini da su odrasli, upra\u017enjavaju\u0107i navike odraslih. Poznato je da je pu\u0161enje uzrok oko 25 razli\u010ditih bolesti, mada njegov uticaj na zdravlje nije u potpunosti procenjen. \u010cak \u010detiri miliona svetske populacije godi\u0161nje umire od posledica pu\u0161enja. Pu\u0161enje, tako\u0111e, pove\u0107ava rizik obolevanja od karcinoma: jetre, gu\u0161tera\u010de, bubrega, usne duplje i grla, be\u0161ike, stomaka i od lukemije. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, osobe koje pu\u0161e su podlo\u017ene koronarnim bolestima dva puta vi\u0161e od nepu\u0161a\u010da, bronhitisu 15 puta, raku bronhija 12 puta, a karcinomu laringsa 15 puta. Nau\u010dno je dokazano da pu\u0161a\u010di ranije stare, da im ranije opada radna sposobnost, a ra\u010duna se da pu\u0161a\u010di kra\u0107e \u017eive pet do sedam godina. Pu\u0161enje u trudno\u0107i pove\u0107ava rizik od poba\u010daja, prouzrokuje manju telesnu te\u017einu kod novoro\u0111en\u010deta i spre\u010dava normalan razvoj deteta. Pu\u0161enje roditelja je povezano i sa iznenadnom smrti odoj\u010dadi i bolestima dece poput te\u0161kog oblika bronhitisa, upale plu\u0107a, …<\/p>\n
\nSvetska zdravstvena organizacija predvi\u0111a da bi do 2020. godine broj umrlih od posledica pu\u0161enja mogao da bude pove\u0107an na 10 miliona, odnosno 17,7 odsto od ukupnog broja umrlih. \u010cak sedam miliona umrlih bi poticalo iz zemalja u razvoju, ili 75 odsto od ukupnog broja umrlih. U narednih 25 godina pu\u0161enje bi moglo da ubije 200 do 300 miliona ljudi. Pomenimo na kraju i uticaj cigareta na fizi\u010dki izgled, i sve ono \u0161to je zasigurno povezano sa cigaretom, kao po\u017euteli zubi, \u017euti prsti i problemi sa ko\u017eom. Istra\u017eivanja nam govore o opasnosti, ne samo za pu\u0161a\u010de, nego i za njihovu okolinu. ‘Pasivno pu\u0161enje’, o kojem se sve vi\u0161e govori, isto je tako opasno kao i aktivno. Poznato je da boravak od jednog sata u zadimljenoj prostoriji ima isti u\u010dinak kao jedna popu\u0161ena cigareta. <\/p>\n