(tekst objavljen u Progressive magazinu br.12, maj 2005.)<\/p>\n
Fla\u0161irane vode su jedna od najbr\u017ee rastu\u0107ih kategoriia u svetu u sektoru roba \u0161iroke potro\u0161nje.<\/strong><\/span><\/p>\n Za vreme Rimske imperije poklanjana je posebna pa\u017enja izvorima mineralnih i termalnih voda. Iz tog doba sa\u010duvane su Terme u vi\u0161e banja u Srbiji (Novopazarska, Gamzigradska – Ni\u0161ka, gde su prona\u0111eni rimski nov\u010di\u0107i.) Jo\u0161 u starom veku lekari su se ve\u0107 bavili analizom vode. Plinije pokazuje sumporovite, kisele, slane i gvo\u017e\u0111evite vode. Hipokrat tvrdi da su vode koje pre klju\u010daju \u010distije, bolje od onih koje te\u017ee klju\u010daju, \u0161to je ta\u010dno, ali se ne zna kako se do\u0161lo do ovog zaklju\u010dka u tom vremenu.<\/p>\n \u2022 Istorijat<\/strong> \u2022 Prva knjiga o vodama <\/strong> \u2022 Klasifikacija voda<\/strong> \u2022 Po\u010deci fla\u0161iranja<\/strong> \u2022 Budu\u0107nost<\/strong> dr Dejan Rizni\u0107, Knjaz Milo\u0161<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" (tekst objavljen u Progressive magazinu br.12, maj 2005.) Fla\u0161irane vode su jedna od najbr\u017ee rastu\u0107ih kategoriia u svetu u sektoru roba \u0161iroke potro\u0161nje. Za vreme Rimske imperije poklanjana je posebna pa\u017enja izvorima mineralnih i termalnih voda. Iz tog doba sa\u010duvane su Terme u vi\u0161e banja u Srbiji (Novopazarska, Gamzigradska – Ni\u0161ka, gde su prona\u0111eni rimski […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1040"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1040"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1040\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1043,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1040\/revisions\/1043"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1040"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1040"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1040"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nTurnajzer 1572. godine objavljuje rad o ‘hladnim, toplim mineralnim i metalnim vodama’ u kome koli\u010dinu soli odre\u0111uje upore\u0111ivanjem te\u017eine ispitane vode i ki\u0161nice. Mnogobrojne postupke hemijske analize daje \u010duveni hemi\u010dar Robert Boji, u svojoj knjizi o mineralnim vodama 1685. godine, i jo\u0161 tada je upozorio da se najpre ispituje okolina izvora, opisuje zemlji\u0161te, a pod mikroskopom, koji je tek bio otkriven, treba ispitati da li ima ‘\u010destica koje se kre\u0107u’. Od kraja 18 veka po\u010dinje i kvantitativna analiza glavnih sastojaka mineralnih voda, a kasnije, pronalaskom spektralne analize, i drugih mikroelemenata i elemenata u tragovima.<\/p>\n
\nKod nas ovakve analize po\u010dinju po nalogu knjaza Milo\u0161a 1834. godine, jer je u Be\u010d na analizu poslato sedam uzoraka mineralnih voda iz, u to vreme poznatih, na\u0161ih banja. To je ujedno bio i prvi put da se uz kvalitativne i kvantitativne analize dobije i preporuka o na\u010dinu kori\u0161\u0107enja za svaku od ovih mineralnih voda. Ove i druge analize skupio je i u knjizi ‘Opis mineralnih voda i njeno upotrebljenje vaop\u0161te’, izdatoj u Beogradu 1856. godine, E.Lindenmajer.<\/p>\n
\nNa osnovu ‘Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za pi\u0107e’ i ‘Pravilnika o kvalitetu prirodne mineralne vode’, a na osnovu sadr\u017eaja mineralnih soli (ra\u010dunat kao suvi ostatak na 180\u00b0C) mineralne vode i prirodne izvorske vode svrstavaju se u \u010detiri grupe:
\n1. nisko mineralizovane vode, sadr\u017eaj ispod 50 mg\/l
\n2. sadr\u017eaj do 500 mg\/l
\n3. sadr\u017eaj od 500 do 1500 mg\/l
\n4. visoko mineralizovane vode, preko 1500 mg\/l.
\nNisko mineralizovane vode (oligomineralne) piju se bez ograni\u010denja, dok se ostale piju u ograni\u010denim koli\u010dinama i sa upustvom lekara.<\/p>\n
\nU prvim godinama posle Drugog svetskog rata fla\u0161iranjem mineralne vode bavilo se samo nekoliko proizvo\u0111a\u010da, od kojih je tada, bio a i danas je najpoznatiji Knjaz Milo\u0161. Fla\u0161e od dve litre su punjene ru\u010dno, zatvarane plutanim zatvara\u010dem i pakovane u drvene gajbe sa slamom, a prevo\u017eene konjskom zapregom. Tek \u0161ezdesetih godina po\u010dinju i prvi industrijski pogoni. Perspektiva razvoja fla\u0161iranih mineralnih voda u Srbiji je velika, posebno kod nisko mineralizovanih, koje su u trendu i za redovnu upotrebu za pi\u0107e i pripremu jela, jer je dosta gradskih vodovoda nestabilno i siroma\u0161no dragocenim hemijskim elementima, kao \u0161to su magnezijum, selen i drugi elementi.<\/p>\n
\nNajve\u0107i svetski proizvo\u0111a\u010di su Nestle i Danone, koji su vlasnici velikog broja poznatih voda, me\u0111u kojima su najpoznatije Perije, Evian i druge, a na tre\u0107em mestu je Coca Cola, koja tako\u0111e radi na kupovini izvori\u0161ta i fabrika za fla\u0161iranje voda, jer \u0107e to u budu\u0107nosti biti unosan posao, bolji od sada\u0161nje proizvodnje bezalkoholnih pi\u0107a. Sve manje \u0107e biti izvori\u0161ta zdrave i kvalitetne vode za pi\u0107e kod povr\u0161inskih voda zbog zaga\u0111enosti, a i iscrpljivanja sada raspolo\u017eivih. Obilje mineralnih voda mo\u017ee na\u0161oj zemlji da poslu\u017ei kao mogu\u0107nost prodaje velikih koli\u010dina bilo fla\u0161irane ili vode u tankovima, jer \u010deste nesta\u0161ice pitkih voda prete iz dana u dan. Tu prirodnu pogodnost trebalo bi da na\u0161a zemlja \u0161to bolje iskoristi, jer kvalitetne zdrave vode se mogu odli\u010dno plasirati na ino tr\u017ei\u0161te – posebno nisko mineralizovane i nisko gazirane (pa i negazirane), jer se one mogu koristiti za sve uzraste. Vi\u0161e gazirane mora\u0107e ostati i dalje kao vode za me\u0161anje sa drugim pi\u0107ima (vino, sokovi).<\/p>\n