(tekst objavljen u Progressive magazinu br.9, februar 2005.)<\/p>\n
U ukusu \u010daja postoji suptilna \u010dar koja ga \u010dini neodoljivim. Zato ne oklevajte da pome\u0161ate \u0107miris\u0107 svojih misli sa njegovom aromom, jer u njoj nema arogancije vina, samosvesti kafe, ni usiljeno – nasme\u0161ene nevinosti kakaoa…<\/strong><\/span><\/p>\n \u010caj je ve\u0107 stotinama godina omiljeni napitak ljudi \u0161irom sveta. \u0160olja \u010daja u ki\u0161no ve\u010de mo\u017ee da odagna hladno\u0107u, a ispijanje \u010daja u dru\u0161tvu prijatelja ulep\u0161a\u0107e trenutke razonode. Me\u0111utim, \u010daj je i vi\u0161e od toga, jer poseduje i lekovita svojstva. <\/p>\n Bogata istorija<\/strong> Kofein, tanin i eteri\u010dno ulje<\/strong> Crni, zeleni…<\/strong> Doma\u0107i \u010daj i me\u0161avine<\/strong> Vo\u0107ni i aromatizovani \u010dajevi<\/strong> \u010cajevi u vre\u0107ici<\/strong> Instant \u010dajevi<\/strong> Centroproizvod A. D. Beograd (tekst objavljen u Progressive magazinu br.9, februar 2005.) U ukusu \u010daja postoji suptilna \u010dar koja ga \u010dini neodoljivim. Zato ne oklevajte da pome\u0161ate \u0107miris\u0107 svojih misli sa njegovom aromom, jer u njoj nema arogancije vina, samosvesti kafe, ni usiljeno – nasme\u0161ene nevinosti kakaoa… \u010caj je ve\u0107 stotinama godina omiljeni napitak ljudi \u0161irom sveta. \u0160olja \u010daja […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"pgc_sgb_lightbox_settings":""},"categories":[10,20],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1028"}],"collection":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1028"}],"version-history":[{"count":2,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1028\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1031,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1028\/revisions\/1031"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1028"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1028"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/progressivemagazin.rs\/online\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPrema jednoj kineskoj legendi, spominje se upotreba \u010daja kao pi\u0107a, u doba vladavine mitolo\u0161kog cara \u0160en Nunga, oko 2737. godine pne. Naime car je kle\u010dao pored vatre zagrevaju\u0107i vodu, kada se odjednom digao vetar i sa grane iznad njegove glave dolepr\u0161alo je li\u0161ce, koje je upalo u klju\u010dalu vodu. Aroma je o\u010darala \u0160en Nunga i odlu\u010dio je da proba napitak. Ipak, \u010desto se spominje i 350. godina pre nove ere, kada je \u010daj opisao Kuo Po, u starom kineskom re\u010dniku Erh Ya. Najstariji rasadi \u010daja poti\u010du iz jugoisto\u010dne Azije, a kultivisanje i njegovu upotrebu kao napitka, pro\u0161irili su preko Kine i Japana budisti\u010dki sve\u0161tenici. U prvom priru\u010dniku o \u010daju – \u010ca \u0110ing, \u010daj je opisan kao vrsta kola\u010da, napravljenog od li\u0161\u0107a koje je bilo pareno, usitnjeno i kalupljeno. U Japanu podaci datiraju od 593. godine. I Japan ima svoju Knjigu o \u010daju, ali ‘tek’ iz 1200. godine. Arapi su, kako je zabele\u017eeno, prvi susret sa \u010dajem imali 850. godine, Mle\u010dani 1159, Englezi 1598, a Portugalci 1600. Holan\u0111ani su prvi \u010daj doneli u Evropu 1610, odakle je iste godine stigao i u Rusiju, u Pariz 1648, a oko 1650. godine u Ameriku. U tim ranim danima, \u010daj je imao izuzetno visoku cenu i pla\u0107ale su se ogromne takse. Poznata je \u010duvena Bostonska \u010dajanka iz 1773, kada se kod Amerikanaca za\u010dela ideja o nezavisnosti i kada su upravo zbog taksi koje su im nametnuli Englezi, u Bostonskoj luci, u more prosuli 32 sanduka skupocenih suvih listi\u0107a.<\/p>\n
\nRe\u010d \u010daj dolazi od kineskog lokalnog dijalekta t’e – izgovara se tej. U kantonskom dijalektu imamo ch’a – izgovara se ‘\u010da’. Ovaj naziv pre\u0161ao je u Japan, Persiju i Rusiju, dok su Holan\u0111ani doneli naziv ‘tej’ u Evropu preko Jave. Biljku \u010dajevca, klasifikovao je \u0161vedski botani\u010dar Carl von Linne 1753. godine i nazvao je Thea Sinesis. \u010cajeva biljka je zimzeleni grm, visine 4,5 do devet metara, ali ga planta\u017eeri obrezuju do visine od jednog do 1,5 metra. Po svom izgledu i obliku li\u0161\u0107a podse\u0107a na mirtu, cvetovi su beli sa \u017eutim pra\u0161nicima i podse\u0107aju na divlju ru\u017eu. Plod sadr\u017ei tri semenke. \u010caj uspeva u tropskim predelima na visini do 1.800 metara, ali poput kafe, najbolje uspeva u vi\u0161im predelima tropa. Glavni hemijski sastojci \u010daja su kofein, tanin i eteri\u010dno ulje. Kofein je stimulans koji zbog svoje \u010disto\u0107e nema \u0161tetnog delovanja. Tanin daje ja\u010dinu i gustinu, a eteri\u010dno ulje ukus ili aromu. <\/p>\n
\nPrakti\u010dno, \u010daj u svim zemljama poti\u010de od iste biljke, razlika je u klasama tj. metodama izrade, i lokalnim klimatskim, terenskim i uslovima uzgajanja. Crni i zeleni \u010daj rezultat su razli\u010ditog postupka proizvodnje. Zeleni \u010daj se priprema parenjem bez fermentacije. Crni \u010daj se pusti da fermenti\u0161e, tako da proces fermentacije ili oksidacije smanjuje skupljaju\u0107i ukus ‘adstrigantnost’ lista i pobolj\u0161ava boju i aromu napitka. Oolong \u010dajevi imaju ne\u0161to od karakteristika i crnog i zelenog \u010daja, tj. u procesu proizvodnje dolazi samo do delimi\u010dne fermentacije. \u010cajevi mogu da se podele u tri klase:
\n\u2022 fermentisani ili crni \u010daj (China Congou ili English Breakfast, koji se deli na severnokorejski Congou – crni list iz Hankowa i ju\u017enokorejski Congou – crveni list iz Foochowa – zatim indijski, cejlonski, javanski, afri\u010dki, japanski i tajvanski crni \u010daj). Severno kineski, English Breakfast \u010dajevi su puni, aromati\u010dni i daju prijatan napitak. Ju\u017enokineski crveno – lisnati congoi daju napitak svetle boje. Fermentisani \u010dajevi iz Indije, Cejlona i jave gradiraju se prema veli\u010dini lista: Broken Orange Pekoe, Orange Pekoe, Pekoe\u2026Dust. Indijski \u010dajevi nose nazive prema podru\u010djima, pa su tako me\u0111u najpoznatijima Darjeeling, i najfiniji i najaromati\u010dniji Assam.
\n\u2022 nefermentisani ili zeleni \u010daj (dve glavne varijante iz Kine i Japana, ali se dobija i iz Indije, Cejlona, Jave, Formoze). Japanski \u010dajevi su ‘belo vino’ \u010dajeva. Kineski Contry Greens su kuvani bistri i aromati\u010dni, Hoocchows daju svetliju boju, ukusnije \u010dajeve dobrog izgleda.
\n\u2022 polufermentisan ili Oolong \u010daj (Formoza, Kina). \u010cajevi sa Formoze imaju fin ukus i izvrsnu aromu i gradiraju se u zavisnosti od podru\u010dja.
\nDekofeinizirani \u010dajevi dobijeni su posebnim postupcima proizvodnje. Dobra alternativa su zeleni \u010daj i oolong \u010daj koji sadr\u017ee veoma malo kofeina.<\/p>\n
\nDoma\u0107i biljni \u010dajevi, kao napitak mogu se spravljati od raznih biljnih sirovina tj. njihovih delova, kao \u0161to su plod, list, koren, seme… Pored sebi svojstvenih karakteristika, arome i ukusa, poseduju i lekovita dejstva. Najpoznatiji su: \u0161ipak – obilje vitamina C, E, K, blagotvoran kod infekcija, oboljenja bubrega; hibiskus; lipa; kamilica – umiruje i opu\u0161ta; nana – osve\u017eava dah, ima umiruju\u0107e dejstvo na digestivni trakt; rtanjski \u010daj – ima antisepti\u010dko dejstvo, a u narodu mu pripisuju i afrodizija\u010dka svojstva…<\/p>\n
\nIzuzetno prijatni i osve\u017eavaju\u0107i su napici pripremljeni od najrazli\u010ditijih vrsta i me\u0161avina plodova ili delova plodova su\u0161enog vo\u0107a, kao i razni aromatizovani \u010dajevi dobijeni razli\u010ditim postupcima proizvodnje. Probajte me\u0161avinu \u010daja od narand\u017eine kore, borovnice, \u0161ipka, hibiskusa i cimeta koja obiluje vitaminom C i tako dobro osve\u017eava. \u010caj izuzetno apsorbuje druge ukuse i arome, \u0161to proizvo\u0111a\u010dima, uz savremene tehnologije procesa proizvodnje i raznovrsnost aroma, pru\u017ea neverovatne mogu\u0107nosti. Arome se dodaju na samom kraju procesa proizvodnje, bilo kao kapsulirane, tako da lagano razvijaju svoju aromu u samom \u010daju, ili raspr\u0161ivanjem te\u010dnih aroma. U Kini se koriste zeleni i crni \u010daj sa aromama orhideje, cveta jasmina, bergamota… U arapskom svetu, zeleni i crni \u010daj se naj\u010de\u0161\u0107e aromatizuju mentom, dok u Indiji \u010daj pripremaju kuvanjem listi\u0107a crnog \u010daja uz dodatak kardamoma, ostalih za\u010dina, \u0161e\u0107era i mleka. Aromatizovani \u010dajevi, izuzetno popularni u Evropi i Severnoj Americi, imaju najrazli\u010ditije ukuse – od vo\u0107nih kao \u0161to su breskva, banana, pa do karamela, vanile…<\/p>\n
\nIako ka\u017eu da pravi Englezi ne priznaju \u010daj u filter vre\u0107ici, ovaj mali izum na\u0161ao je veliku primenu u svim delovima sveta. Otkri\u0107e datira jo\u0161 iz 1908. godine kada je Amerikanac Tom Saliven u maloj svilenoj vre\u0107ici poslao uzorak jednom kupcu, a ovaj je, umesto da na tradicionalan na\u010din istrese listi\u0107e, potopio celu vre\u0107icu u posudu sa vrelom vodom. U dana\u0161nje vreme na tr\u017ei\u0161tu su zastupljena razli\u010dita pakovanja, u fantasti\u010dno dizajniranoj i pre svega funkcionalnoj ambala\u017ei. <\/p>\n
\nTo su \u010dajevi dobijeni posebnim postupcima proizvodnje. Mogu biti u prahu ili u granulama. Bez obzira na nove trendove, te\u0161ko je zamisliti da \u0107e instant \u010dajevi zameniti \u010daj u vre\u0107ici ili listi\u0107e \u010daja.
\nIce Tea Kao i u svetu, tako i kod nas sve popularniji su i napici tipa Ice tea, tj. ledeni \u010daj, koji deluju izuzetno osve\u017eavaju\u0107e. Sa ovim proizvodom navika u\u017eivanja u \u010daju nije vi\u0161e ograni\u010dena samo na zimske mesece, naro\u010dito u zemljama gde \u010daj nije toliko tradicionalno zastupljen napitak.<\/p>\n
\nSektor za marketing i
\nSektor za razvoj<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"