VIŠE OD MILION LUBENICA GODIŠNJE SAZRI NA NJIVAMA BLIZU BEOGRADA

772017-delhaize

7. VII 2017 | Goran Blanuša iz mesta Ašanja u opštini Pećinci, na imanju koje se prostire na 100 hektara, godišnje proizvede više od milion lubenca. Zbog milionskog prinosa poneo je titulu najvećeg proizvođača lubenica na Balkanu.

Devedesetih, u vreme najveće inflacije, Goran je imao plan da otpočne proizvodnju bostana. Njegovi roditelji Boško i Ljubica su se tada bavili uzgojem svinja, ali su odličili da podrže njegovu ideju i počeli sa zasadom na pola hektara. Prvi rod je prodao lako, a kada su stigli  prihodi, čitava porodica krenula je sa sadnjom, đubrenjem, čupanjem korova, zalivanjem i branjem golim rukama.

Danas, četvrt veka kasnije, pod zasadom bostana, obrađuju zemljište, koje kada kada bi se spojilo prostiralo bi se na površini kilometar sa kilometar. Veći deo zemljišta iznajmljuje, jer kako i sam kaže, ne isplati mu se da kupuje zemlju, već da ulaže u proizvodnju. Na tom plodonosnom tlu godišnje sazri 6.000 tona slasnog bostana.

Na 85 hektara zasađena je lubenica, a 15 hektara zauzima dinja. Ove godine će po prvi put na tržište plasirati dinju sa ukusom limuna, koja će biti u ponudi za desetak dana. I sve to završi u Maxi supermarketima, što je pokazatelj koliko je važno da se stavi akcenat na domaće proizvode i proizvođače.

Svakog dana, Goran distribuira između 80 i 100 tona sveže urbane: besemene, kao i one sa semenom, mini, žute lubenice sa crvenim srcem i dinje, u prodavnice Maxija i Tempa. Tokom letnjih meseci, u vreme berbe, od ranog jutra do mrklog mraka u dvorištu porodične kuće smenjuju se traktori sa prepunim prikolicama ovog slatkog povrća i transportni kamioni, koji odvoze robu put objekata Delhaizea.

Uveo je tehnologiju ‘kap po kap’, plodove je obezbedio zaštitnim folijama i agrotekstilom - tankim  vlaknima koja štite kako od visokih, tako i od niskih temperatura stvarajući posebnu mikro klimu. Nedavno je kupio italijansku mašinu za kalibraciju, koja sama vrši selekciju lubenica po veličini i težini i pakuje ih. Kapacitet je 25 tona na sat.

“Kvalitet je najbolja preporuka. Ne žalim novac da nabavim najbolje seme, uložim u najbolje đubrivo i mašine, jer se onda dobije i najbolji kvalitet”, otkriva tajnu uspeha Goran.

Ove godine su zasadili čak 600.000 vreža, koje beru od kraja juna pa sve do kraja septembra, kada stižu kasniji zasadi.

Goranova proizvodnja ‘hrani’ 25 porodica, jer svakog dana na njivama upošljava najmanje 35 ljudi koji brinu da ovo ‘zeleno blago najslađeg srca’ stigne do potrošača, a dnevnice berača se mere od učinka, pa se kreću od 2.000 do 5.000 dinara.

“Sigurost plasmana robe mi je najbitnija, saradnja sa Maxijem traje godinama unazad i dozvoljava mi da pravim planove za proširenje proizvodnje”, kaže mladi gazda Blanuša, koji 10% svog prinosa izvozi u Dansku, dok 90% otkupljuje Delhaize za domaće tržište. “Dolaze nam predstavnici sertifikovanih kuća i proveravaju rod. Analize radim i u Instititu u Kamenici. Vodimo dnevnke polja i imamo zavedeno šta je i kada posejano. Još pre 10 godina smo uveli jedan od najpoznatijih svetskih standarda GAP, kako bi potrošači bili sigurni i znaju šta kupuju”, kaže on.