(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 236, maj/jun 2026)
OD KULINARSKIH KLASIKA DO SPECIJALITETA
Prodaja testenina najbolja je u Vojvodini i u Beogradu, a kanal koji beleži rast prodaje u odnosu na prethodno posmatrani period su supermarketi. Najveći udeo u prodaji imaju fusilli.
Analiza NielsenIQ
Ana Nikolić
Client Service Executive,
NielsenIQ
U svetu gastronomije, malo je namirnica koje povezuju tradiciju, kulturu i savremeni način života kao što to čine testenine. Od italijanskih klasika do azijskih specijaliteta, ova jednostavna, a istovremeno raznovrsna jela osvajaju nepca širom sveta. Njihova sposobnost da se prilagode svakom ukusu, stilu ishrane i trenutku čini ih neizostavnim delom svakodnevne kuhinje. U ovom članku istražujemo zašto su testenine mnogo više od običnog obroka – one su simbol udobnosti, kreativnosti i globalne kulinarske povezanosti.
Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen period maj 2025 – april 2026, u Srbiji je uočljiv pad prodaje testenina u odnosu na prethodno posmatrani period, i to: vrednosno 5%, količinski 0,5% i komadno 1,5%.
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih testenina stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih prodavnica i malih prodavnica i trafika, u odnosu na prethodno posmatrani period, u svim formatima zabeležen pad prodaje, osim u supermarketima gde je zabeležen količinski i komadni rast.
Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja testenine najveća je u Vojvodini 34,3%, potom u Beogradu 31,9%, u jugoistočnoj Srbiji iznosi 17,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji 15,9%. Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje testenine, po tom kriterijumu prednjači Vojvodina sa 34%, potom ide Beograd sa 27,8%, sledi regija jugoistočne Srbije sa 20,8%, dok je na poslednjem mestu zapadna Srbija sa 17,4%.
Po kanalima prodaje
Ako posmatramo kanale preko kojih testenina stiže do potrošača, a to su hipermarketi, supermarketi sa diskonterima, velike prodavnice, srednje prodavnice i male prodavnice, najviše ovih proizvoda prodato je u supermarketima sa diskonterima (vrednosno 57,4%, količinski 57,4%), slede velike prodavnice (vrednosno 18,7%, količinski 18,5%), dok je najmanje testenine prodato u hipermarketima (vrednosno 4%, količinski 3%).
Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima testenine (po vrednosti prodaje), najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Barilla, Borzal, Danubius, Pasta Zara, Žitopromet Mlin i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača sa privatnim robnim markama zauzima 85,8% vrednosnog i 90,8% količinskog udela u ukupnoj prodaji testenina na srpskom tržištu, u analiziranom periodu.
Po tipu proizvoda
Za analizu prodaje testenine važna je i njihova podela po tipu. Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti imaju fusilli sa 16,3%, potom spaghetti sa 14,9%, slede penne rigate sa 9,1%, fidellini sa 5,9% i macaroni sa 5%.
Po tipu i veličini pakovanja
U analizu je uključena i podela testenina po tipu pakovanja. Najveći udeo u prodaji imaju testenine u kesama (vrednosno 78,2% i količinski 85,7%), potom testenine u kutijama (vrednosno 18,9% i količinski 13%) i najmanje testenine u tubama (vrednosno 2,4% i količinski 1%). Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje testenina jeste i njihova podela po veličini pakovanja. Najviše testenina prodato je u pakovanju od 0,5kg (vrednosno 45,8% i količinski 40,7%), potom od 0,4kg (vrednosno 26,9% i količinski 35,5%). Sva ostala pakovanja testenina, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu, u posmatranom periodu.