Pasta za zube

(tekst objavljen u Progressive magazinu br.40, septembar 2007.)

Većina populacije u razvijenim zemljama smatra da je pranje zuba bar dva puta u toku dana njihova obavezna aktivnost, koju ni po koju cenu ne smeju preskočiti. Idealno bi bilo kada bi zube prali posle svakog unošenja hrane u usta. Pranje zuba treba da traje najmanje dva minuta, a pravilno održavanje oralne higijene nezamislivo je bez paste za zube.

Za zdravlje i lepotu
Pasta za zube, u obliku paste ili gela, upotrebljava se za čišćenje i poboljšanje zdravlja zuba, kao i za poboljšanje estetskog izgleda. Svi ćemo se složiti da je lep i zdrav osmeh veoma poželjan i privlačan, a naše zdravlje je vrednije i važnije od svega. Pasta za zube ima značajnu ulogu u kontroli razvoja dentalnog plaka i dopuna je pravilnom mehaničkom uklanjanju naslaga i ostataka hrane pomoću četkice svojim abrazivnim i detergentnim dejstvom, dok svojim ukusom, mirisom i dezodorantnim svojstvom otklanja neprijatan zadah iz usta.

Zaslužni Egipćani
Prvo poznato spominjanje paste za zube pronađeno je u Egiptu, u rukopisu iz 4. veka u kojem se opisuje kao mešavina praha soli, bibera, listova mente i cveta irisa. U 18. veku pojavljuju se američki recepti za pastu za zube. Ipak, pasta ili prah za zube nisu ušli u opštu upotrebu sve do 19. veka u Britaniji. U ranim 1800-im godinama četkica za zube je upotrebljavana samo sa vodom, ali veoma brzo je prah za pranje zuba postigao veliku popularnost. Većina njih je bila pravljena kod kuće, a najčešće korišćeni sastojci su bili kreda, mlevena cigla i so. Godine 1866. Home Encyclopedia je preporučila mrvljeni ćumur kao koristan, a neškodljiv sastojak za pastu odnosno prah za zube.

Prvo u teglama, pa u tubama
Prve, gotove paste za zube, pakovane u tegle, pojavile su se na tržištu u 19. veku, ali sve do završetka Prvog svetskog rata nisu mogle da nadmaše popularnost praha za pranje zuba. Godine 1896. u Njujorku Colgate&Company je proizveo prvu pastu za zube koja je bila upakovana u elastičnu tubu, sličnu onima koje su danas u upotrebi. I danas se paste za zube najčešće pakuju u razne oblike elastičnih tuba, mada su dostupna i tvrda pakovanja, kao što su tvrde tube koje stoje uspravno.

Fluor u početku kritikovan
Fluor je prvi put bio dodat u pastu za zube 1914. godine i tada je bio veoma kritikovan od strane ADA-e (Američka asocijacija stomatologa). Tek su 1950. godine paste sa fluorom dobile odobrenje od ADA-e. Tada su određena i ograničenja količine fluora koji se može dodati u pastu, a da je neškodljiv po zdravlje. Većina naučnika smatra da paste sa koncentracijom fluora manjom od 1000 ppm, treba da koriste deca predškolskog uzrasta, i u područjima sa fluorisanom ili prirodno povećanom koncentracijom fluorida u vodi za piće, a u svim ostalim efikasnije je koristiti paste sa koncentracijom od 1450-1500 ppm fluorida.

Sastojci
Paste za zube imaju različit sastav, ali uglavnom sadrže: abrazivna sredstva, detergentne materije, konstituense, vezivne i aromatične materije, vodu, konzervans, korigens, profilaktička sredstva, lekovite supstance, lekove… Pored svog osnovnog dejstva (abrazivno i detergentno), postoje i paste sa specijalnom namenom, profilaktičke i medicinske. Fluor u različitim formama je najpopularniji aktivni sastojak paste za zube koji pomaže u prevenciji karijesa. Postoji niz drugih aktivnih sastojaka koji se veoma retko koriste. Pojedine paste za zube sadrže sastojke koji ublažavaju neprijatni bolni osećaj, posebno kod osetljivih zuba i desni, kao što je kalijum citrat. Takve paste za zube mogu da izleče uzrok bola, ili da ublaže simptome tako što će umanjiti osetljivost nerava. Abrazivna sredstva uklanjaju ostatke hrane i naslage sa zuba i poliraju površinu zuba (gleđ). Danas su vrlo popularne paste za izbeljivanje zuba. Detergentne materije smanjuju površinski napon, imaju penušavo dejstvo i otklanjaju ostatke hrane i naslage. Konstituensi sprečavaju gubitak vode i stvrdnjavanje paste u dodiru sa vazduhom, utiču na čulo ukusa i koriste se za pravljenje providnih pasti za zube. Vezivne materije stabilizuju zubnu pastu i sprečavaju odvajanje tečnih od čvrstih sastojaka paste. Aromatične materije obezbeđuju prijatan ukus i miris paste. Zaslađivač (1% natrijum saharin) je deo aromatičnih sastojaka pasti za zube, ne izaziva karijes, a njegova upotreba je regulisana zakonom. Sastojci kao što su soda bikarbona, enzimi, vitamini, bilje, kalcijum, tečnost za ispiranje usta ili hidrogen peroksid se često kombinuju sa osnovnim sastojkom i nude se kao paste sa posebnim prednostima pri njihovoj upotrebi. Pojedini proizvođači dodaju i antibakterijske agense, na primer triklosan ili cink hlorid.

Ukusi – nekad i sad
Danas možemo da biramo između mnoštva različitih ukusa pasti za zube. Ipak, najčešće su varijante sa mentom (spearmint, pepermint, obična menta itd). Ostali, više egzotični, ukusi sadrže: propolis, anis, breskvu, gumu za žvakanje (najčešće pravljeno za decu), cimet, komorač, đumbir, vanilu, limun, narandžu, bor… Zanimljivo je da su postojale i paste za zube sa ukusom kikirikija, putera, ‘ice tea’-a, pa čak i sa ukusom viskija, ali se sa njihovom proizvodnjom prestalo zbog slabog prijema kod potrošača. Mnoge paste za zube sadrže i dodate boje radi boljeg vizuelnog prihvatanja paste za zube.

Preporuke i saveti
Paste za zube ne treba gutati, već ih po završetku pranja zuba treba ispljunuti, a usta isprati vodom. Prekomerno gutanje paste za zube može izazvati mučninu i dijareju. Zbog toga se preporučuje da deca koriste pastu za zube samo uz kontrolu starijih osoba, koje bi osigurale da dete ispljune pastu za zube. Važno je da upotrebljavate pastu za zube koja Vam odgovara. U ponudi postoji širok spektar pasti prilagođenih različitim potrebama, uključujući karijes, gingivits, zubni kamenac, zubne mrlje i loš zadah. Posavetujte se sa Vašim zubarom koja je pasta najbolja za Vaše zube.

Jasna Novak,
Business Development Manager
za Srbiju i Crnu Goru, Colgate Palmove Adria