ODRŽANA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA ‘UČENJE KROZ RAD: PUT KA MOGUĆNOSTIMA’

13.06.2018---Ucenje-kroz-rad---put-ka-mogucnostima

13. VI  2018. | Učenje kroz rad je način školovanja koji učenicima omogućava pristup savremenim oblicima rada i sticanje kompetencija u realnom radnom okruženju, jedna je od ključnih poruka međunarodne konferencije ‘Učenje kroz rad: put ka mogućnostima’.

Konferencija je organizovana u saradnji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Privredne komore Srbije i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, zajedno sa Austrijskom razvojnom saradnjom i Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju. Na njoj su predstavljeni rezultati u razvoju i uspostavljanju politike učenja kroz rad u Srbiji i sagledane perspektive škola i kompanija u tom procesu.

“Mladima treba omogućiti da uz teorijska znanja uče u radnom okruženju, što im daje kompetenciju da se zrelo opredele za svoj poziv. Ministarstvo je tesno sarađivalo sa Privrednom komorom Srbije i brojnim kompanijama, razgovarali smo sa školama širom Srbije i iznedrili kvalitetan Zakon o dualnom obrazovanju, koji u fokusu ima zaštitu kvaliteta znanja, obučene instruktore koji rade sa mladima, kao i drugi niz benefita. Učenici u kompanijama stiču i socijalne veštine, veštine komunikacija i analitike”, naglasila je Gabrijela Grujić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Mirjana Kovačević, rukovodilac Centra za edukaciju u Privrednoj komori Srbije, je napomenula da nema važnijeg interesa za privredu i društvo od postojanja obrazovanih kadrova sa funkcionalnim znanjima: “Od 2013. do 2016. godine je kroz pilot projekte dualnog obrazovanja prošlo 900 učenika, 60 kompanija, a đaci su se obrazovali za pet profila u 16 škola. Više od 1.200 kompanija iz 52 opštine širom Srbije potpisalo je izjavu o nameri saradnje sa školama, a u njima će od septembra biti razvijano 10 novih obrazovnih profila po dualnom sistemu obrazovanja”.

Leoni Rajmers, šef odeljenja za privrednu saradnju u ambasadi Savezne Republike Nemačke u Srbiji, navela je podatak da je u Nemačkoj u 2017. godini približno 2.700 đaka završilo dualno obrazovanje, u okviru 150 obrazovnih profila – od pivara do IT stručnjaka: “Dualno obrazovanje je u Nemačkoj uobičajena stvar, kao i studiranje na fakultetu, a vodi smanjenju broja nezaposlenih mladih i lakom prelazu iz škole u radno okruženje. Trenutno imamo 6,1% nezaposlenih mladih, što je najmanje u EU, a direktor najveće nemačke banke, Dojče banke, kao i ambasador Nemačke u Srbiji Aksel Ditman su obojica završili dualno obrazovanje”.

Direktor Austrijskog instituta za razvoj obrazovanja Tomas Mejr je naveo da su svi kriterijumi koje je EU formulisala ove godine kad je reč o dualnom obrazovanju ispunjeni u primeni tog modela školovanja u Srbiji. Dodao je da je važno da kompanije budu ravnopravni učesnici ovog modela obrazovanja: “U Nemačkoj se rukovode potražnjom – mladi moraju da nađu kompaniju u kojoj će raditi pre no upišu dualno obrazovanje. To je dovelo do toga da stotine hiljada kompanija širom Nemačke obučavaju mlade za onoliko zanimanja koliko im je neophodno”.

Učesnici konferencije imali su priliku i da se upoznaju sa rezultatima projekta Nemačke razvojne saradnje ‘Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji’ koji pod pokroviteljstvom nemačke Vlade realizuje GIZ. Projekat je počeo u aprilu 2013. godine sa ciljem da pruži podršku Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u uvođenju elemenata dualnog obrazovanja u formalni sistem srednjeg stručnog obrazovanja. Trenutno se u okviru projekta, po modelu sa elementima dualnog obrazovanja, realizuje pet trogodišnjih obrazovnih profila za zanimanja u kojima postoji veliki potencijal za zapošljavanje: bravar-zavarivač, električar, industrijski mehaničar, modni krojač i mehaničar motornih vozila. Za ova zanimanja školuje se oko 1.800 učenika/ca, u 43 škole u Srbiji, a učenje kroz rad trenutno se realizuje u 78 kompanija. Od 119 učenika, koliko ih je  do sada položilo završni ispit, njih 83 se zaposlilo. Od naredne školske godine, biće uključen i obrazovni profil elektromonter mreža i postrojenja.

U nastavku skupa, prisutni su mogli da čuju dosadašnja iskustva predstavnika škola i kompanija koje zajedno učestvuju u obrazovanju učenika, a bilo je reči i o sličnim praksama saradnje privrede i obrazovanja u zemljama zapadnog Balkana.