(tekst je objavljen u Progressive magazinu br. 237, jun/jul 2026)

MLEKO, JOGURT I SIR NA TRŽIŠTU SRBIJE

Dok prodaja mleka beleži količinski i vrednosni pad od juna 2025. do maja 2026. u odnosu na prethodno posmatrani period, prodaja sira po oba kriterijuma beleži rast. Kada je reč o jogurtu uočljiv je rast ukupne vrednosne prodaje, dok je količinski zabeležen pad.

Analiza NielsenIQ

Ana Nikolić
Client Service Executive,
NielsenIQ

U tekstu koji sledi videćemo kakva je prodaja mlečnih proizvoda – mleka, jogurta i sira – u Srbiji, na osnovu podataka NielsenIQ dobijenih analizom tržišta u periodu od juna 2025. do maja 2026. godine.

— MLEKO —

Na osnovu analize tržišta, kojom je obuhvaćen pomenuti period, u Srbiji je uočljiv pad prodaje mleka u odnosu na prethodno posmatrani period, vrednosno i količinski (-5,9%).

Po kanalima prodaje
Značajno je navesti da je u vezi sa kanalima preko kojih mleko stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica u odnosu na prethodno posmatrani period u svim formatima zabeležen pad vrednosne, količinske i komadne prodaje.
Najviše mleka prodato je u supermarketima (vrednosno 44,7%, količinski 46,7%), slede velike prodavnice (vrednosno 20,8%, količinski 20,5%), dok je najmanje mleka prodato u hipermarketima (vrednosno 2,6%, količinski 2,4%).

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja mleka najveća je u Vojvodini (31,5%), potom u Beogradu (28,1%), u jugoistočnoj Srbiji iznosi 20,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji (19,5%).
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje mleka, po tom kriterijumu takođe prednjači Vojvodina sa 32%, potom ide Beograd sa 26,6%, sledi jugoistočna Srbija sa 21,6% i zapadna Srbija sa 19,8%.

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima mleka, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Ljubljanske Mlekarne, Mlekara Ub i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača zajedno sa privatnim robnim markama zauzima 91,1% vrednosnog i 91,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji mleka na srpskom tržištu u analiziranom periodu.

Po segmentu
Za analizu prodaje mleka važna je i njegova podela po segmentu na: tečno UHT pasterizovano mleko (liquid milk/UHT), tečno pasterizovano mleko (liquid milk pasteurized), tečno aromatizovano mleko UHT (liquid flavored milk – UHT), tečno sveže aromatizovano mleko (liquid flav. mlk/fresh). Najveći udeo u prodaji ovih proizvoda po vrednosti ima tečno UHT pasterizovano mleko sa 54,9%, potom sledi pasterizovano mleko sa 24,3%. Aromatizovana mleka u prodaji učestvuju sa 19,1% vrednosnog i 9,5% količinskog udela.

Po nivou mlečne masti
U analizu prodaje mleka uključena je i njegova podela po nivou mlečne masti na: mleko sa 2,8% masti, mleko sa 1,5% masti, mleko sa 1% masti, mleko sa 2% masti itd. U Srbiji je, u analiziranom periodu, najviše prodato mleka sa 2,8% masti i na njega u ukupnoj prodaji otpada 55% vrednosnog i 63,2% količinskog udela. Na drugom mestu je mleko sa 1% masti, na trećem mleko sa 1,5% masti, a na četvrtom ono sa 2% mlečne masnoće.

Po ukusu
Takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste podela ovog proizvoda po ukusu na: belo mleko, čokoladno mleko, mleko s ukusom vanile, mleko s ukusom jagode, biskvit… Podaci govore da u posmatranom periodu u Srbiji ubedljivo najveću prodaju beleži obično belo mleko bez dodatih ukusa i na njega otpada 79,3% vrednosnog udela. Nedefinisano mleko učestvuje sa 17,9% vrednosne prodaje u ukupnoj prodaji, slede mleko s ukusom čokolade i ono s ukusom kafe, ali sa znatno manjom vrednosnom prodajom.

Po tipu i veličini pakovanja
U analizu je uključena i podela mleka po tipu pakovanja na: tetrapak, flaše i kese. Najveći udeo u prodaji ima mleko u tetrapaku (vrednosno 66,5% i količinski 70,7%), potom mleko u flašama (vrednosno 31,4% i količinski 27,2%), a najmanji mleko u kesama (vrednosno 1,5% i količinski 1,9%).
Na kraju, takođe, važna za analizu prodaje mleka jeste i njegova podela po veličini pakovanja. Najviše mleka prodato je u pakovanju od 1l (vrednosno 53,1% i količinski 60,4%), potom od 1,5l (vrednosno 12,6% i količinski 15,1%). Sva ostala pakovanja mleka, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

— JOGURT —

Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen period od juna 2025. do maja 2026. godine u Srbiji je uočljiv rast ukupne vrednosne prodaje jogurta u odnosu na prethodno posmatrani period – vrednosno 1%, dok količinski beleži pad (-1,6%).

Po kanalima prodaje
Značajno je pomenuti da je u vezi sa kanalima preko kojih jogurt stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period u svim formatima zabeležen pad vrednosne i količinske prodaje, osim u velikim supermarketima sa diskonterima.
Najviše jogurta prodato je u supermarketima (vrednosno 48,3%, količinski 47,7%), slede velike i srednje prodavnice, dok je najmanje jogurta u posmatranom periodu prodato u hipermarketima.

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja jogurta najveća je u Beogradu (32,5%), u Vojvodini iznosi 25,9%, u zapadnoj Srbiji je 22%, dok je najmanja u jugoistočnoj Srbiji (19,6%).
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje jogurta, po tom kriterijumu prednjači region Beograda sa 30,8%, na drugom mestu je Vojvodina sa 25,4%, sledi zapadna Srbija sa 23,2% i jugoistočna Srbija sa 20,6%.

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima jogurta, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Granice, Imlek, Lactalis, Milk House SR, Mlekara Ub i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača zajedno sa privatnim robnim markama zauzima 88,3% vrednosnog i 90% količinskog udela u ukupnoj prodaji jogurta na srpskom tržištu.

Po nivou mlečne masti
Za analizu prodaje jogurta važna je i njegova podela po nivou masti na: jogurt sa 2,8% masti, jogurt sa 1% masti, jogurt sa 3,2% masti, jogurt sa 0,5% masti… Najveći udeo u prodaji ima jogurt sa 2,8% mlečne masti, na koji odlazi 51,1% vrednosnog i 60,4% količinskog udela, slede jogurt sa 0,9% i jogurt sa 9% mlečne masti.

Po tipu i veličini pakovanja
U analizu prodaje jogurta uključena je i njegova podela po tipu pakovanja na: boce, čaše, tetrapak, kantice, kese, činije. U Srbiji je u analiziranom periodu najviše prodato jogurta u flašama – na njega u ukupnoj prodaji otpada 42% vrednosnog i 55,2% količinskog udela, potom jogurta u čaši i jogurta u tetrapaku.
Na kraju, takođe važna za analizu prodaje jogurta jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše jogurta prodato je u pakovanju od 1.000g/ml (vrednosno 24,8% i količinski 28,3%), zatim od 1.500g/ml, 180g/ml, potom slede pakovanja od 400g/ml i 150g/ml. Sva ostala pakovanja jogurta, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.

— SIR —

Na osnovu analize tržišta kojom je obuhvaćen period od juna 2025. do maja 2026. godine u Srbiji je uočljiv rast prodaje sira u odnosu na prethodno posmatrani period – vrednosno 1%, i količinski 1,7%.

Po kanalima prodaje
Značajno je navesti da u vezi sa kanalima preko kojih sir stiže do kupaca, a uključeni su objekti hipermarketa, supermarketa sa diskonterima, velikih, srednjih i malih prodavnica, u odnosu na prethodno posmatrani period svi kanali beleže količinski pad, osim supermarketa.

Po regionima
Posmatrano po regionima Srbije, vrednosna prodaja sira najveća je u Beogradu (37,6%), u Vojvodini iznosi 26,9%, u jugoistočnoj Srbiji 19,9%, a najmanja je u zapadnoj Srbiji (15,6%).
Ukoliko pogledamo trend količinske prodaje sira, po tom kriterijumu takođe prednjači region Beograda sa 34,9%, na drugom mestu je Vojvodina sa 26,8%, sledi jugoistočna Srbija sa 21,8% i zapadna Srbija sa 16,5%.

Vodeći igrači
Kada govorimo o najvećim proizvođačima sira, najzastupljeniji na srpskom tržištu su sledeći (po abecednom redu): Bayerische Milchindustrie BMI, Imlek, Lactalis, Mlekara Šabac, Savencia i privatne robne marke. Ovih pet proizvođača zajedno sa privatnim robnim markama zauzima 74,7% vrednosnog i 73,2% količinskog udela u ukupnoj prodaji sira na srpskom tržištu.

Po segmentu
Za analizu prodaje sira važna je i njegova podela po segmentu na: beli sir (white cheese), žuti sir (yellow cheese), topljeni sir (processed cheese), specijalitete (specialities). Najveću prodaju na našem tržištu, u ukupnoj prodaji ovih proizvoda, ima beli sir, na koji otpada 51,5% vrednosnog i 63,7% količinskog udela. Žuti sir je na drugom mestu sa 34,6% vrednosnog i 27,1% količinskog udela, treći je procesirani sir – sa 12,7% vrednosnog i 8,7% količinskog udela, dok sirevi specijaliteti imaju 1,2% vrednosnog i 0,5% količinskog udela.

Po nivou mlečne masti
Kada govorimo o nivou masti, važnom za analizu prodaje ove kategorije mlečnog proizvoda, sireve delimo na: one sa 45% mlečne masti, one sa 70% mlečne masti, sa neodređenim procentom mlečne masti, sa 35%, 48% masti itd. Na srpskom tržištu je, u posmatranom periodu, najviše prodato sira sa 45% mlečne masti i na njega odlazi 46,2% vrednosne i 44,4% količinske prodaje.

Po tipu i veličini pakovanja
Još jedna podela, važna da prikaže prodajne trendove na tržištu sira, jeste njegova podela po tipu pakovanja na: kutije s poklopcem, vakuumirana pakovanja, kese, neupakovane, kutije, konzerve, kantice, čaše, u omotu, rolne, tetrapak. Na srpskom tržištu, u posmatranom periodu, najviše je prodatog sira u kutijama s poklopcem i na njih odlazi 39,2% vrednosnog i 45,5% količinskog udela. Slede vakuumirani sirevi, dok sva ostala pakovanja, u ukupnoj prodaji, imaju znatno manji vrednosni i količinski udeo.
Na kraju, takođe važna za analizu prodaje sira jeste i podela po veličini pakovanja. Najviše sira prodato je u pakovanju od 1.000g (vrednosno 25,1% i količinski 26,2%), pakovanju od 250g (vrednosno 14,6% i količinski 12,6%) i od 200g (vrednosno 7,9% i količinski 6,8%), a slede pakovanja od 500g i 150g. Sva ostala pakovanja sira, veća i manja, imaju manji vrednosni i količinski udeo u ukupnoj prodaji ovog proizvoda na srpskom tržištu u posmatranom periodu.